Mog dedu zabolio zub i odvedem ja njega zubaru. Sjeo deda na “fotelju” i kaže zubar sestri “donesite instrumente”. A moj deda će: “Alo bre čoveče jesi ti normalan, šta si ti ZUBATER il muzičar! Nisam ja ovde doš’o pjevat nego zub vadit.” Od tad me stid zubara na ulici srest. Ispovest: U vezi sam sa devojkom veoma dugo (godinama). Sve je bilo savršeno. Ona je dobila posao u inostranstvu, i dogovorili smo se da me sačeka neko vreme, da ću dobiti i ja posao jako brzo. Oboje radimo u struci koja je veoma tražena svuda, plus ja još imam malo manje od 10 god. iskustva u struci i trenutno radim u dobroj firmi na dobroj poziciji, dok je taj u inostranstvu njen prvi posao.
Otišla je u inostranstvo, i od samog starta je počela da se menja. I tačno vidim kako nam veza propada, i trudim se da spasem, ali ne uspevam. Šta god da uradim, nailazim na ogroman otpor, ili prosto na ignorisanje. Ne možete verovati agoniju, kada tačno gledam kako se raspada nešto što je zapravo suština mog života trenutno, i ne mogu ništa da učinim da to sprečim. Ništa! Ta nemoć je poražavajuća… Veza je najverovatnije veoma blizu svom kraju. Ne znam kako ću podneti da se nešto, u šta sam uložio bukvalno 100% svojih emocija, tako samo lagano raspadne, a svi moji napori da spasim su potpuno uzaludni.
Nema komentara:
Objavi komentar