U jednom danu sam popio tri samara od meni najdrazih zenskih osoba. Devojka me je osamarila jer sam joj prebacio da je flertovala sa jednim buzdovanom u kaficu. Majka me je osamarila jer se konacno utvrdilo da sam ja taj koji je uzeo 2000 dinara bez pitanja (vodio sam devojku na veceru). Baka me je osamarila jer se majka prvo njoj pozalila kako ima sina lopova. Ispovest: Radim u tvrtki koja sve gleda kroz statistike i koja ne trpi loše rezultate. Bio sam šef manjeg tima, upravljao tom grupom ljudi na način na koji sam mislio da je najbolje. Ali u toj cijeloj priči, samo prekasno sam shvatio da sam radio samo ono što je meni odgovaralo, samo ono što je meni išlo na ruku i povećavalo plaću, a svoje ljude sam zanemarivao.
U startu sam im bio prijatelj, voljeli su me, ali sve sam to u par mjeseci prokockao i izgubio. Sutra mi je zadnji radni dan na toj poziciji, degradiran sam. Ispalo je da ne mogu gaziti ljude kako mi se prohtije, tim je jednostavno posustao, prestao slušati moje zahtjeve koje sam im iz dana u dan davao sve više. Mogli smo biti najbolji, no ja sam zeznuo situaciju. Otjerao sam ih od sebe, pa bolje nisam ni zaslužio. Poruka svim šefovima, nemojte gaziti ljude, budite bolji i pronicljiviji nego što sam ja ikad bio. Samo sretan tim je efikasan tim.
Nema komentara:
Objavi komentar