Sa mojima kući imam jako jako slab odnos. Tačnije nikakav, nikad nisam mogao da lepo pričam sa njima. Imam 2 brata i roditelje pred kojima me sramota da im se u bilo kom smislu otvorim, da pričam o bilo čemu. Ja sam uvek u sobi na kompjuteru ili gledam tv, oni svojim poslom u ostalom delu stana a braća mi više ne žive sa mnom imaju svoje živote. Baš mi je žao radi toga još pogotovo kad vidim nekoga ko ima lep odnos sa svojima.
Nisam ljubomoran, samo se rastužim jer ja nemam takav odnos sa mojima. Kao da me sramota, ma ne znam ni ja da objasnim to. Žao mi je ali izgleda da drugačije ne može. A i ja po čitave dane lutam jedino što spavam kući. Još uvek sam maloletan
Nema komentara:
Objavi komentar