Imam 30 godina i još uvijek studiram, živim sa roditeljima i ne radim ništa. Imam i devojku koja je jako lepa, dobra, voli me i sve što radi radi da me usreći. I ja je volim, ali ipak nedovoljno. Ne mogu sebe da zamislim sa njom zauvek.
Na nas gledam kao na fazu dok se ne trgnem i ne postanem neko kada ću verovatno naći neku devojku kojoj neće biti ni 5% stalo do mene kao što je sadašnjoj. I osećam veliku grižu savest jer unapred znam da ću ispati onaj kliše od debila koji je ostavio nekoga ko ga je najviše voleo. Ali, verujem da će to biti najbolje za nju jer zaslužuje nekoga ko će je ludo voleti kao što ona voli. A ja to nikad neću moći.
Nemoj brinuti, ...😘
OdgovoriIzbriši